уторак, 30. октобар 2012.

Petar Čelik intervju sa Miško Polomac


Petar Čelik intervju sa Miško Polomac

Petre i dan danas kao i nekada u pomenu reči bodybuilding na ovim prostorima narod najčeśe asocijacija veže za Vaše ime,Petar Čelik.Unazad kada sve sagledate koliko je bilo teško izboriti se za takvo što?

Petar-Ako sada gledam u nazad, to vreme u kojem se sve to dešavalo je proletelo kao jedan san. Kao ubrzani film. Evo, sećam se kao juče da sam 1980, a to je godina u kojoj je umro Tito, postao prvi put Mr. Evrope. Od tada je prošlo 32 godine… neverovatno. A, koliko sam se sportom bavio još ranije, do te famozne 1980? Znači da to jeste dug period, posebno kada se gleda samo na brojke, jer sam 1968. prvi put učestvovao na bilderskom takmičenju, a to je zapravo bilo Prvo prvenstvo Jugoslavije i koje se zvalo “Izbor atlete”… Eto, slučajno se desilo da sam u svemu tome od prvog dana dešavanja te istorije ovog sporta, a i pre toga sam trenirao, naravno. Ne ide se na takmičenje, ako niste utrenirani… Pa, čak i pre te 1968. godine sam se bavio i drugim sportovima. 1966. I 1967. bio sam prvak Vojvodine, odnosno Srbije za juniore u olimpijskom dizanju tegova. Tada, u stvari bodi bilding kao sport još nije kod nas bio izdiferenciran, tj. nije imao svoje čvrste postavke. Znalo se da, ko želi da bude jak i razvijen, treba da diže tegove, ali te vežbe nisu bile sistematizovane kao čvrsta metoda za razvoj nekih delova tela ili cele figure. To se tek tada počelo pojavljivati kod nas kao koncept, mada je u Americi već decenijama bio onako, kako je kod nas zaživelo tek nekih 30 godina kasnije. Kasnili smo i za Evropom u tom pogledu, ne samo za Amerikom, ali smo za nekih 20 godina već uhvatili korak i bio je jedan period kada smo imali čak sta i svetu da pokažemo i da se nosimo sa najboljima. Jeste, bili su to usamljeni slučajevi, ali vredni pažnje. Sve ovo sam pričao da bi se shvatilo da stvari nisu odmah bile postavljene “na noge” kao danas i da je trebalo samo trenirati i pridržavati se ovog ili onog načina ishrane, već je to bilo bukvalno učenje ispočetka, iznalaženje. Sve sam probao na sebi, što jeste “put okolo”, ali kao iskustvena metoda nije loše, ako neko ima osećaj za svoje telo, jer se ono najbolje upoznaje na probama i na akcijama tipa: nešto uradiš i pratiš reakciju i učiš kakvo dejstvo izaziva ovo ili ono… Tako gledano, to moje bavljenje sportom od tih nekih početnickih dana do danas se odužilo, ali inače, kada nešto radiš što voliš,i ne osetiš kako vreme prolazi…
                                 http://www.petarcelik.com/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=2&Itemid=8

 Koji su Vaši najdraži uspesi?

Petar-Ne bih posebno izdvajao neke uspehe, jer mi je svaki drag, ali je najvažniji, odnosno zapravo najlepši osećaj kada se dobro spremim za takmičenje i kada idem siguran u sebe da sam sve napravio što je trebalo i da idem na pobedu, a to se i desi. Naravno, nema garancije za pobedu unapred, ali ako čovek prati taj svoj unutrašnji glas i osećaj, onda shvati da ga on retko izneveri. Pošto sam učestvovao na najmanje 140 takmičenja u karijeri, uspeo sam da razvijem taj instinkt za to koliko daleko u pripremama treba da idem da bih pobedio, odnosno da shvatim na kom mestu na nivou priprema sam. To mi je omogućilo da imam stotinjak pobeda. Za neko mnogo važno takmičenje dobro je, ako pre toga bude neko nižeg ranga, jer se tu čovek moze istestirati i obicno shvati tom prilikom da nije dovoljno dobar za ono što sledi i ima još vremena “da da gas”. To se obično odnosi na pojačanje dijete za definiciju. To je sporna tačka na kojoj 99% svih bildera puca. E, ako tada shvatim da trebam i moram pojačati dijetu i treninge, onda posle bude dobar plasman… To mi je omogućilo da budem 18 puta prvak države, 3 puta evropski i 10 puta svetski prvak. Ona manja takmičenja ne računam…



 Imali ste priliku da trenirate mnogo uspešnih ljudi iz mnogih sfera.Imate li neko posebno sećanje vezano za to?

Petar-Imao sam priliku da se družim i da treniram sa Nubreom, Arnoldom, Serđo Olivom, Franceskom Kolombo, a od poznatih osoba izvan sporta: sa Zdravkom Čolićem, Vesnom Zmijanac, Vladom Jovanovićem…

 Takođe ste radili sa mnogim velikanima bodi bildinga na ovim prostorima.Možete li izdvojiti nekoga po nečem posebnom?

Petar-Ne bih umanjivao značaj domaćih bildera i bilderki, jer su oni jednako bili pod tenzijom uspeha i slave kao i ona više poznata imena po svetu. To koliko je neko u apsolutnom smislu postigao je drugo, ali je za sve njih zajedničko da su se trudili, živeli pod teretom uspeha, borili su se koliko znaju i mogu. E, sada… neko je uspeo više ili manje, ali je to zavisilo možda i od sudbine ili od okolnosti nekih važnih poznanstava, kuda i kako vas je život vodio i da li je on prema vama bio milostiv ili nije… Svaka priča o nečijem životu u tom smislu je interesantna i niko ne zna unapred šta će se sve izdešavati, mada se zapravo mora imati vizija, želje, mora da radi i mašta, jer ta imaginacija omogućuje da covek skupi snagu da bi na tom putu istrajao. Naime, borba nije za svako takmičenje, za svaku sezonu, za godinu, već je svaki dan borba, ako ste u tome i vi se bukvalno borite sa sobom za svaku seriju i svako ponavljanje i za sve ono što ćete pojesti, a što vas vuče iz jedne krajnosti u drugu, a što u krajnjoj liniji ili vodi  ka uspehu ili vas od njega odvlači na drugu stranu…


 Ne mogu da nepomenem i tadašnje sjajne svetske šampione vaše prijatelje.Moji favoriti tada J.Brown,E.Kawak.Kakva su iskustva sa tim šampionima?

Petar-Džon Braun je fantastična osoba, a i kao atleta je bio neko ko je na svetskom nivou imao šta da prikaže. Takoreći – perfekcija. Kawak je već bio robustniji, imao je veću masu, ali nije bio tako izvajan kao Braun. Obojica su loše prošli u životu. Braun je imao povredu pektoralisa i to mu je na vrhuncu prekinulo karijeru, a Kawak je umro mlad radi greške u doziranju kalijuma i insulina…

 Koliko ste se u tim sjajnim godinama bodi bildinga spremali za neko veliko takmičenje,i između ostalog da li su pripreme bile skupe?

Petar-Kada sam imao novaca i kada mi nije bilo problem da sve to isfinansiram, nisam imao vremena, jer sam mnogo radio i bilo je gotovo nemoguće vežbati tako iscrpljen i neispavan. Tada sam pomagao drugima, bio im mecena i učitelj. Sebi sam mogao da se posvetim samo kada sam biznis zapostavljao, ali onda nisam imao dovoljno novca ni za sebe samoga… Moje pripreme nikada nisu zato bile mnogo skupe. Danas je isto tako. Da je bilo drugačije, pitanje je da li bih danas još bio aktivan i zdrav.


 Pošto ste do sada mnogo puta pričali o tadašnjem vašem načinu treninga,recite mi kako ste trenirali za zadnja takmičenja na kojima ste opet uzeli brojne titule uz respektan izgled gde ste zasenili i daleko mlađe momke?!

Petar-Cele pripreme ,bilo u delu vezano za trening ili u domenu ishrane su za mene čista rutina. Dakle, ja nemam nikakav strah, neizvesnost; stres mi je na najmanjoj mogućoj meri. Jedino me drži neizvesnost plasmana do zadnjeg momenta i stalno sam se bojao da se ne povredim ili da ne ispadne neka vanredna situacija, koja bi me osujetila u ostvarenju takmičarskih planova. Zato što sam uvek uz sport morao i da radim, bilo je teško uskladiti sve te silne obaveze i morao sam sebi zakidati u smislu obima i intenziteta treninga, jer nije isto ako čovek može jedno vreme samo da trenira i priprema se ili, ako sve to radi uz svoj redovan posao. Osim toga, ako ste porodičan čovek, kao što sam ja bio, onda trpi i porodica, odnosno pojavljuje se nerazumevanje radi toga što se odjednom okrenuti više ka sebi, a manje ka njima. Znači, mogao sam i bolje, ali jednostavno nisam imao uslova za to. Od nečeg se moralo i živeti… I život se morao odvijati ne samo u okvirima sporta i samo za i oko njega…

 Dokazali ste da čovek može sjajno izgledati i u 7 deceniji života.Kako je izgledala dijeta za ta takmičenja?  Koliko proteina,hidrata,masti,i iz kojih izvora najčešće?

Petar-Ceo život sam jeo mnogo jaja, voća, povrća i mlečne proizvode. Meso sam jeo manje. Bilo je perioda kada sam često jeo morsku ribu. Nikada nisam imao “ravnu crtu” vezano za način ishrane, tj. nisam imao iste jelovnike preko godine. Stalno sam nešto menjao, ali u okviru nekih pravila, naravno. Nisam dozvoljavao telu da se stabilizuje u potrošnji kalorija, jer to usporava metabolizam i vodi ka skupljanju sala. Uvek sam iznalazio načine da mi metabolizam ostane brz, što je osnovno ako želite da budete mišićavi. Nekada sam jeo 200 i više grama proteinske hrane dnevno, a nekada samo 60gr. Većinom je bilo negde između to dvoje. Veoma bitna je vrsta i količina unetih ugljenih hidrata. Masnoće sam uvek izbegavao što više, kao i proste šećere. Koristim najviše namirnice sa niskim glihemijskim indeksom, a jedem često i mnogo…


 Koristite li suplementaciju?

Petar-Da, koristio sam se suplementacijom, ali zadnjih godina skoro i da nisam imao dodatke ishrani. Imao sam manje novca, a i zato što se dobro razumem u prehranu, znam sve da usaglasim kroz konzumaciju prirodne hrane, tako da mi nije neopohodno da se koristim suplementacijom.


 Radite li kardio vežbe,kada i koliko?

Petar-Ranije sam pred takmičenja radio redovno i kardio treninge, a posle sam prestao, jer sam shvatio da i to mogu da rešim načinom ishrane i nije potrebno da se ubijam takvim treningom, koji me izluđuje. Naime, kardio trening jednostavno ne podnosim i mislim da je glupo mnogo trošiti snagu u pripremama na taj tip treninga.

 Iz Vašeg ogromnog iskustva koja je preporuka plana koju biste preporučili nekome za izgled bodi bildera?

Petar-Uvek raditi osnovne vežbe, gde god i kada je god to moguće. Drugo: bez intenziteta nema uspeha. Dakle, nije bitno kao što neki misle ŠTA TRENIRATI< već- KAKO TRENIRATI. Onda ljudi previše filozofiraju, čitaju razne tekstove, koji ih izluđuju, a u stvari, kada naučiš posao, treba samo raditi i bataliti sve te teorije tipa “kako sve može bolje, brže i lakše”. Kada se u sve to upustiš, moraš shvatiti da put ka uspehu ide NA NAJTEŽI MOGUĆI NAČIN i ako nisi psihički I fizički spreman na to, onda nemoj se baviti takmičarskim sportom. Bavi se rekreacijom i razmišljaj kao rekreativac. Samo za one najčvršće je HARDCORE varijanta. Tu se odvaja “žito od kukolja”. I zato to ne može svako, jer ljudi pucaju psihički. Teško je sebe proganjati do te mere da skoro poludiš nemareći za bol, umor i stress. To je samo za odabrane.


 I na kraju imate li neku poruku za čitaoce bloga POLOMAC MP?

 Petar-Ako ste sebe upoznali u toj priči, budite uporni, disciplinovani, nemojte sebe štedeti ili nemojte se zamajavati sa manje važnim stvarima. Odaberite ono što vas vodi ka uspehu i samo toga se držite, a sve ostalo radite samo toliko da možete funkcionisati kao osoba. Kada postignete prvi ozbiljniji uspeh, ponovo ste na raskrsnici, pa se morate odlučiti kojim putem ćete dalje ići, ali kada jednom izaberete svoj put, onda nema menjanja pravca ili smera. Onda morate stvar izgurati do kraja,inače niste ŠAMPION!
Video galerija-http://www.petarcelik.com/index.php?option=com_content&view=article&id=8&Itemid=3


Petar Čelik i sve o živoj legendi oblikovanja tela na linku- http://www.petarcelik.com/
facebook-https://www.facebook.com/petar.celik.1?fref=ts



Pre započinjanja bilo kog fitnes, bodybuilding programa ili programa ishrane i suplementacije, uključujući i one predložene u ovom tekstu, trebalo bi konsultovati lekara. Određeni programi nisu pogodni za svakoga, i mogu rezultirati povredama ili drugim problemima. Svaku aktivnost ili ishranu poželjno je prilagoditi individui. Ako prilikom bilo kog programa treninga ishrane osetite probleme u ovakvim situacijama, obavezno konsultujte svog lekara što pre.

Misko Polomac,click na linkove....

twitter

у

Нема коментара:

Постави коментар