Petar Čelik intervju sa Miško Polomac
Petre
i dan danas kao i nekada u pomenu reči bodybuilding na ovim prostorima narod
najčeśe asocijacija veže za Vaše ime,Petar Čelik.Unazad kada sve sagledate
koliko je bilo teško izboriti se za takvo što?
Petar-Ako
sada gledam u nazad, to vreme u kojem se sve to dešavalo je
proletelo kao jedan san. Kao ubrzani film. Evo, sećam se kao juče da sam
1980, a to je godina u kojoj je umro Tito, postao prvi put Mr. Evrope.
Od tada je prošlo
32 godine… neverovatno. A, koliko sam se sportom bavio još ranije, do te
famozne 1980? Znači da to jeste dug period, posebno kada se gleda samo na brojke,
jer sam 1968. prvi put učestvovao na bilderskom takmičenju, a to je zapravo bilo
Prvo prvenstvo Jugoslavije i koje se zvalo “Izbor atlete”… Eto, slučajno se
desilo da sam u svemu tome od prvog dana dešavanja te istorije ovog sporta, a i
pre toga sam trenirao, naravno. Ne ide se na takmičenje, ako niste utrenirani…
Pa, čak i pre te 1968. godine sam se bavio i drugim sportovima. 1966. I 1967. bio
sam prvak Vojvodine, odnosno Srbije za juniore u olimpijskom dizanju tegova.
Tada, u stvari bodi bilding kao sport još nije kod nas bio izdiferenciran, tj.
nije imao svoje čvrste postavke. Znalo se da, ko želi da bude jak i razvijen,
treba da diže tegove, ali te vežbe nisu bile sistematizovane kao čvrsta metoda
za razvoj nekih delova tela ili cele figure. To se tek tada počelo pojavljivati
kod nas kao koncept, mada je u Americi već decenijama bio onako, kako je kod
nas zaživelo tek nekih 30 godina kasnije. Kasnili smo i za Evropom u tom
pogledu, ne samo za Amerikom, ali smo za nekih 20 godina već uhvatili korak i
bio je jedan period kada smo imali čak sta i svetu da pokažemo i da se nosimo
sa najboljima. Jeste, bili su to usamljeni slučajevi, ali vredni pažnje. Sve
ovo sam pričao da bi se shvatilo da stvari nisu odmah bile postavljene “na
noge” kao danas i da je trebalo samo trenirati i pridržavati se ovog ili onog
načina ishrane, već je to bilo bukvalno učenje ispočetka, iznalaženje. Sve sam
probao na sebi, što jeste “put okolo”, ali kao iskustvena metoda nije loše, ako
neko ima osećaj za svoje telo, jer se ono najbolje upoznaje na probama i na
akcijama tipa: nešto uradiš i pratiš reakciju i učiš kakvo dejstvo izaziva ovo
ili ono… Tako gledano, to moje bavljenje sportom od tih nekih početnickih dana
do danas se odužilo, ali inače, kada nešto radiš što voliš,i ne osetiš kako
vreme prolazi…
Koji su Vaši najdraži uspesi?
Petar-Ne bih
posebno izdvajao neke uspehe, jer mi je svaki drag, ali je najvažniji, odnosno
zapravo najlepši osećaj kada se dobro spremim za takmičenje i kada idem siguran
u sebe da sam sve napravio što je trebalo i da idem na pobedu, a to se i desi.
Naravno, nema garancije za pobedu unapred, ali ako čovek prati taj svoj
unutrašnji glas i osećaj, onda shvati da ga on retko izneveri. Pošto sam
učestvovao na najmanje 140 takmičenja u karijeri, uspeo sam da razvijem taj
instinkt za to koliko daleko u pripremama treba da idem da bih pobedio, odnosno
da shvatim na kom mestu na nivou priprema sam. To mi je omogućilo da imam stotinjak
pobeda. Za neko mnogo važno takmičenje dobro je, ako pre toga bude neko nižeg
ranga, jer se tu čovek moze istestirati i obicno shvati tom prilikom da nije
dovoljno dobar za ono što sledi i ima još vremena “da da gas”. To se obično odnosi
na pojačanje dijete za definiciju. To je sporna tačka na kojoj 99% svih bildera
puca. E, ako tada shvatim da trebam i moram pojačati dijetu i treninge, onda
posle bude dobar plasman… To mi je omogućilo da budem 18 puta prvak države, 3
puta evropski i 10 puta svetski prvak. Ona manja takmičenja ne računam…
Imali ste priliku da trenirate mnogo
uspešnih ljudi iz mnogih sfera.Imate li neko posebno sećanje vezano za to?
Petar-Imao sam
priliku da se družim i da treniram sa Nubreom, Arnoldom, Serđo Olivom,
Franceskom Kolombo, a od poznatih osoba izvan sporta: sa Zdravkom Čolićem, Vesnom
Zmijanac, Vladom Jovanovićem…
Takođe ste radili sa mnogim velikanima bodi
bildinga na ovim prostorima.Možete li izdvojiti nekoga po nečem posebnom?
Petar-Ne bih
umanjivao značaj domaćih bildera i bilderki, jer su oni jednako bili pod
tenzijom uspeha i slave kao i ona više poznata imena po svetu. To koliko je
neko u apsolutnom smislu postigao je drugo, ali je za sve njih zajedničko da su
se trudili, živeli pod teretom uspeha, borili su se koliko znaju i mogu. E,
sada… neko je uspeo više ili manje, ali je to zavisilo možda i od sudbine ili
od okolnosti nekih važnih poznanstava, kuda i kako vas je život vodio i da li
je on prema vama bio milostiv ili nije… Svaka priča o nečijem životu u tom
smislu je interesantna i niko ne zna unapred šta će se sve izdešavati, mada se
zapravo mora imati vizija, želje, mora da radi i mašta, jer ta imaginacija
omogućuje da covek skupi snagu da bi na tom putu istrajao. Naime, borba nije za
svako takmičenje, za svaku sezonu, za godinu, već je svaki dan borba, ako ste u
tome i vi se bukvalno borite sa sobom za svaku seriju i svako ponavljanje i za
sve ono što ćete pojesti, a što vas vuče iz jedne krajnosti u drugu, a što u
krajnjoj liniji ili vodi ka uspehu ili
vas od njega odvlači na drugu stranu…
Ne mogu da nepomenem i tadašnje sjajne
svetske šampione vaše prijatelje.Moji favoriti tada J.Brown,E.Kawak.Kakva su
iskustva sa tim šampionima?
Petar-Džon
Braun je fantastična osoba, a i kao atleta je bio neko ko je na svetskom nivou
imao šta da prikaže. Takoreći – perfekcija. Kawak je već bio robustniji, imao
je veću masu, ali nije bio tako izvajan kao Braun. Obojica su loše prošli u životu.
Braun je imao povredu pektoralisa i to mu je na vrhuncu prekinulo karijeru, a
Kawak je umro mlad radi greške u doziranju kalijuma i insulina…
Koliko ste se u tim sjajnim godinama bodi
bildinga spremali za neko veliko takmičenje,i između ostalog da li su pripreme
bile skupe?
Petar-Kada sam
imao novaca i kada mi nije bilo problem da sve to isfinansiram, nisam imao
vremena, jer sam mnogo radio i bilo je gotovo nemoguće vežbati tako iscrpljen i
neispavan. Tada sam pomagao drugima, bio im mecena i učitelj. Sebi sam mogao da
se posvetim samo kada sam biznis zapostavljao, ali onda nisam imao dovoljno
novca ni za sebe samoga… Moje pripreme nikada nisu zato bile mnogo skupe. Danas
je isto tako. Da je bilo drugačije, pitanje je da li bih danas još bio aktivan
i zdrav.
Pošto ste do sada mnogo puta pričali o
tadašnjem vašem načinu treninga,recite mi kako ste trenirali za zadnja
takmičenja na kojima ste opet uzeli brojne titule uz respektan izgled gde ste
zasenili i daleko mlađe momke?!
Petar-Cele
pripreme ,bilo u delu vezano za trening ili u domenu ishrane su za mene čista
rutina. Dakle, ja nemam nikakav strah, neizvesnost; stres mi je na najmanjoj
mogućoj meri. Jedino me drži neizvesnost plasmana do zadnjeg momenta i stalno
sam se bojao da se ne povredim ili da ne ispadne neka vanredna situacija, koja
bi me osujetila u ostvarenju takmičarskih planova. Zato što sam uvek uz sport
morao i da radim, bilo je teško uskladiti sve te silne obaveze i morao sam sebi
zakidati u smislu obima i intenziteta treninga, jer nije isto ako čovek može
jedno vreme samo da trenira i priprema se ili, ako sve to radi uz svoj redovan
posao. Osim toga, ako ste porodičan čovek, kao što sam ja bio, onda trpi i
porodica, odnosno pojavljuje se nerazumevanje radi toga što se odjednom okrenuti
više ka sebi, a manje ka njima. Znači, mogao sam i bolje, ali jednostavno nisam
imao uslova za to. Od nečeg se moralo i živeti… I život se morao odvijati ne
samo u okvirima sporta i samo za i oko njega…
Dokazali ste da čovek može sjajno izgledati
i u 7 deceniji života.Kako je izgledala dijeta za ta takmičenja? Koliko proteina,hidrata,masti,i iz kojih
izvora najčešće?
Petar-Ceo život
sam jeo mnogo jaja, voća, povrća i mlečne proizvode. Meso sam jeo manje. Bilo
je perioda kada sam često jeo morsku ribu. Nikada nisam imao “ravnu crtu”
vezano za način ishrane, tj. nisam imao iste jelovnike preko godine. Stalno sam
nešto menjao, ali u okviru nekih pravila, naravno. Nisam dozvoljavao telu da se
stabilizuje u potrošnji kalorija, jer to usporava metabolizam i vodi ka skupljanju
sala. Uvek sam iznalazio načine da mi metabolizam ostane brz, što je osnovno
ako želite da budete mišićavi. Nekada sam jeo 200 i više grama proteinske hrane
dnevno, a nekada samo 60gr. Većinom je bilo negde između to dvoje. Veoma bitna
je vrsta i količina unetih ugljenih hidrata. Masnoće sam uvek izbegavao što
više, kao i proste šećere. Koristim najviše namirnice sa niskim glihemijskim
indeksom, a jedem često i mnogo…
Koristite li suplementaciju?
Petar-Da,
koristio sam se suplementacijom, ali zadnjih godina skoro i da nisam imao
dodatke ishrani. Imao sam manje novca, a i zato što se dobro razumem u
prehranu, znam sve da usaglasim kroz konzumaciju prirodne hrane, tako da mi
nije neopohodno da se koristim suplementacijom.
Radite li kardio vežbe,kada i koliko?
Petar-Ranije
sam pred takmičenja radio redovno i kardio treninge, a posle sam prestao, jer
sam shvatio da i to mogu da rešim načinom ishrane i nije potrebno da se ubijam takvim
treningom, koji me izluđuje. Naime, kardio trening jednostavno ne podnosim i
mislim da je glupo mnogo trošiti snagu u pripremama na taj tip treninga.
Iz Vašeg ogromnog iskustva koja je preporuka
plana koju biste preporučili nekome za izgled bodi bildera?
Petar-Uvek
raditi osnovne vežbe, gde god i kada je god to moguće. Drugo: bez intenziteta
nema uspeha. Dakle, nije bitno kao što neki misle ŠTA TRENIRATI< već- KAKO
TRENIRATI. Onda ljudi previše filozofiraju, čitaju razne tekstove, koji ih
izluđuju, a u stvari, kada naučiš posao, treba samo raditi i bataliti sve te
teorije tipa “kako sve može bolje, brže i lakše”. Kada se u sve to upustiš,
moraš shvatiti da put ka uspehu ide NA NAJTEŽI MOGUĆI NAČIN i ako nisi psihički
I fizički spreman na to, onda nemoj se baviti takmičarskim sportom. Bavi se
rekreacijom i razmišljaj kao rekreativac. Samo za one najčvršće je HARDCORE
varijanta. Tu se odvaja “žito od kukolja”. I zato to ne može svako, jer ljudi
pucaju psihički. Teško je sebe proganjati do te mere da skoro poludiš nemareći
za bol, umor i stress. To je samo za odabrane.
I na kraju imate li neku poruku za čitaoce
bloga POLOMAC MP?
Petar-Ako ste sebe upoznali u toj priči, budite uporni, disciplinovani, nemojte sebe štedeti ili nemojte se zamajavati sa manje važnim stvarima. Odaberite ono što vas vodi ka uspehu i samo toga se držite, a sve ostalo radite samo toliko da možete funkcionisati kao osoba. Kada postignete prvi ozbiljniji uspeh, ponovo ste na raskrsnici, pa se morate odlučiti kojim putem ćete dalje ići, ali kada jednom izaberete svoj put, onda nema menjanja pravca ili smera. Onda morate stvar izgurati do kraja,inače niste ŠAMPION!
Petar Čelik i sve o živoj legendi oblikovanja tela na linku- http://www.petarcelik.com/
facebook-https://www.facebook.com/petar.celik.1?fref=ts
Pre započinjanja bilo kog fitnes, bodybuilding programa ili programa ishrane i suplementacije, uključujući i one predložene u ovom tekstu, trebalo bi konsultovati lekara. Određeni programi nisu pogodni za svakoga, i mogu rezultirati povredama ili drugim problemima. Svaku aktivnost ili ishranu poželjno je prilagoditi individui. Ako prilikom bilo kog programa treninga ishrane osetite probleme u ovakvim situacijama, obavezno konsultujte svog lekara što pre.
Misko Polomac,click na linkove....
twitter
Ponuda radnje POLOMAC MP- http://www.facebook.com/media/set/?set=a.164985940232926.43114.164984510233069&type=1