INTERVJU SLOBODAN
BOBO BLAGOJEVIĆ ZA BODY LINE GORANA ILIĆA-2004 GODINA
Intervju Gorana Ilića
priredio-Miško Polomac
Posle 14 godina boravka u inostranstvu, jedan od naših
najboljih body buidera svih vremena, Slobodan - Bobo Blagojević posetio je
Srbiju. To je bila prilika da čitaocima časopisa BODY LINE sam Bobo kaže nešto
više o svojoj karijeri, životu i radu daleko od domovine. Za starije Ijubitelje
body buildinga ovo će biti prilika da obnove svoja sećanja, a za mlađe da bliže
upoznaju jednu istinsku legendu. Dakle, Bobo ima reč.
BL: Pošto dugo godina nisi bio u zemlji, a u svetu body
buildinga si jako poznat, reci nam, pre svega zbog mlađih čitaoca, nekoliko
podataka o sebi, tvoju ličnu kartu.
SB: Počeo sam da treniram sa 15 godina u Borovu, gde sam rođen 14.decembra 1960. godine. Jako
sam voleo body building i prilično brzo sam napredovao. Ja nisam počeo da
treniram da bih se rekreirao ili malo nabacio mišiće. Želeo sam da budem
najbolji. Na taj način sam trenirao i hranio se, nabavljao i čitao knjige i svu
literaturu do koje sam u ono vreme mogao da dođem.
TRENING U "LEDENOJ DVORANI"
BL: Kažes da ti je ishrana bila važna. Kako si se hranio?
SB: Mnogo sam pazio na ishranu. Imao sam logiku što više
proteina, to više i mišića. Zato sam strahovito puno jeo, čak i do 40 jaja
dnevno, što znači 1200 jaja mesečno. Jeo sam i kilogram sira dnevno. Međutim,
nikada nisam bio debeo.
BL: Kako se u to vreme treniralo?
SB: Pa, tada nije bilo sprava kao što ih danas ima u fitness
studijima. Sam sebi sam napravio sprave. Trenirao sam u jednoj prostoriji koja
je zimi bilo toliko hladna da sam morao da skidam led sa ogledala koje se
nalazilo u vežbaonici. Pošto sam morao da oblačim po tri-četiri majce i
džemper, kada bih se oznojio i svukao, inje se hvatalo po ledjima..
BL: Ali, to ti nije smetalo da treniraš.
SB: Nikako. Ja sam imao strahovitu želju da rastem, svaka
moja ćelija je htela da bude veća. Radio sam po deset sati, ali sam uspevao
redovno da vežbam. Zato sam i uspeo za kratko vreme da napravim jako dobre
rezultate. Već sa 18 godina postao sam juniorski prvak Evrope, čak su Nemci
pisali da sam najmišićaviji junior koji se do tada ikada pojavio u Esenu, koji
je u to vreme bio evropska metropola u body buildingu.
METEORSKI USPON
BL: Kako je daije tekla tvoja karijera?
SB: Posle toga sam pravio pauzu zbog odlaska u vojsku.
Ponovo sam počeo da se spremam 1983. godine, za prvenstvo Jugoslavije u Novom
Sadu i na tom takmičenju sam pobedio. Postao sam najmlađi državni šampion u
istoriji jugoslovenskog body buildinga. Toje inače bilo fantastično takmičenje,
koje je organizovao Petar Čelik. Čak je gost bio tadašnji Mister Universum John
Brown. Godinu dana posle toga učestvovao sam na Prvenstvu sveta koje je održano
u Beogradu. Na tom takmičenju bio sam u fantastičnoj formi i osvojio drugo
mesto. Posle su Nemci pisali u Sport žurnalu da je veliki Jeff King jedva
pobedio nepoznatog Jugoslovena. Dakle, već pre dvadeset godina, pomogao sam da Jugoslavija
bude velesila u body buildingu.
BL: Kada si otišao u inostranstvo i zbog čega?
SB: Iz Jugoslavije sam otišao krajem 1985. godine.
Jednostavno, pošto sam se puno takmičio i po inostranstvu, video sam kako sve
to lepo tamo izgleda. Meni se to dopalo i dobio sam veliku želju da odem vani.
NOVI RAMBO JE ROĐEN
BL: Kako si se snašao?
SB: Odlično. Za vrlo kratko vreme postao sam poznat. U
Nemačkoj sam snimao filmove. Prvi film je bio sa poznatim pevačem Falcom.
Glumio sam njegovog telohranitelja. Bila je to izvanredna komedija i imao je
vrlo dobre kritike. Posle samo sedam dana prikazivanja filma cela Nemačka znala
je za mene, jer su o filmu pisale sve novine. Čak su mene uporedivali sa Rambom
(a nosio sam i frizuru kao on). Ljudi su me prepoznavali na ulici,tražili
autograme, neprestano me zvali. Novine su pisale: "Rambov duplikat
otkriven u Minhenu". Cak je i sam Falco uporedivao Silvestera Stalonea i
mene. Rekao je. "Pa on zaista liči na Ramba, samo što je mnogo veći i
mladi od njega." Posle toga je usledio i drugi film, tako da mi se već
1986. godine pružila prilika da odem za Ameriku.
BL: Zašto nisi otišao?
SB: Ponuđen mi je ugovor koji sam kod sebe držao mesec dana.
Pravo da ti kažem, nisam ga ni pročitao. Naime, imao sam u to vreme prijatelja
koji mi je bio kao brat - Antonio Trovato. On je bio Mr. Universum, builder
koji je pripadao generaciji Arnolda i Franca Colomba, zapravo su njih trojica
trenirali zajedno. Ja sam imao čast da ga upoznam i postali smo jako bliski.
Zbog njega, zbog tog našeg prijateljstva, nisam ni otišao za Ameriku.
BL: Znači, ostao si u Nemačkoj?
SB: Da. Vreme sam iskoristio da se žestoko bacim na
vežbanje, trenirao sam dva puta dnevno. Posle sam počeo da nastupam po
diskotekama i dobio menadžera koji je bio prvak sveta u masovnoj hipnozi. Za
pet minuta nastupa, zarađivao sam po 1000 maraka, što je bio ogroman novac,
pogotovo ako imate u vidu da je to bilo pre 16-17 godina. Tako sam mogao sebi
da priuštim da ništa ne radim već samo da treniram i da se pojavim pet-šest
puta mesečno po par minuta i zaradim novac.
ŠVAJCARSKA PRAVDA
BL: Koliko si ostao u Nemačkoj?
SB: U Nemačkoj sam bio do 1990. godine. Najpre sam planirao
da idem za Južnu Afriku, a jedno vreme sam trenirao i u Austriji, upoznao mnogo
ljudi i stekao nove prijatelje. Onda sam došao u Jugoslaviju, gde sam hteo da
se spremam za Mr. Universum koji se održavao u Bolonji (Italija) u oktobru
1990. godine. Trenirao sam u Novom Sadu, u klubu Petra Čelika. On mi je pomogao
da se dobro spremim. Onda sam otišao na jedno takmičenje u Švajcarskoj, na kome
sam osvojio drugo mesto. Jednostavno, izgubio sam zato što sam bio Jugosloven.
Pobedio me je jedan junior, koji nije bio ni kriv ni dužan. Dečko mi se posle
takmičenja čak izvinuo i rekao mi da on ništa nije kriv da sam ja za njega
šampion. Na kraju. godinu dana kasnije i sam predsednik švajcarskog body
building Saveza priznao mi je da sam trebao da pobedim, "ali mi Švajcarci smo takvi" - bilo je njegovo
objašnjenje. U oktobru, pred sam Mr. Universum, takmičio sam se na Prvenstvu Jugoslavije
u Prijedoru i tu sam pobedio u teškoj kategoriji. Tada sam dao izjavu da se
više neću takmičiti na prostorima Jugoslavije, da to prepuštam mlađima.
Boba Blagojević i Nebojša Jocić
BL: Tako je i bilo?
SB: Naravno, bilo je tako. Ja sam svoju reč održao i više se
nisam takmičio na domaćem tlu, niti ću. Za mene su ti dani definitivno prošli.
Ja sada radim u Švajcarskoj kao privatni trener i to je jako dobar posao.
PERSONALNI TRENER
BL: Može li od body buildinga da se živi u inostranstvu?
SB: Pa. od samih takmičenja ne dobija se ništa. Tu je stvar
ista kao i u našoj zemlji. Čovek dobije samo medalju i pehar i to je sve, a
tako puno investira. Čak naša takmičarska boja košta više nego taj jedan pehar.
Jedino ako ncko zna dobro da se "proda" drugima kroz nastupe, kao ja
što sam pravio kroz fdmove ili sada kao privatni trener. Onda mogu reći da
čovek može sasvim dobro da živi. Ja se trudim da držim neki nivo, držim
treninge samo biznismenima, kako ženama tako i muškarcima. Sa body builderima
ne treniram, jer nemaju novac, a osim toga oni i sami dobro znaju kako se
trenira. Mogu ponekad da im dam savet, ali da bi se od toga živelo, morate
raditi sa ljudima koji imaju novac. Moja cena kao personalnog trenera u
Švajcarskoj je 90 franaka za jedan sat, nekada čak i više Za 60 minuta to
uopšte nije loše.
BL: A da li ti stižeš da treniraš?
SB: Treniram redovno upravo zato da bih ostavio utisak kod
mušterija.
BL: I dalje ostaješ u Švajcarskoj?
SB: Da. Živim, inače, u blizini Ciriha i planiram i dalje da
ostanem. Doduše, moguće je da na neko vreme odete na Tajland ili u Indiju,
posebno što su tamo jako povoljni klimatski uslovi.
BL: Bobo, posle 14 godina ponovo si u Srbiji. Kako ti
izgleda ovde i kako ti izgledaju naši builderi i builderke?
SB: Mogu reći da su jako napredovali, iako su privredna
kriza, ratovi i loša finansijska situacija malo unazadili naše buildere što se
tiče nastupa na inostranoj sceni. Međutim, ovi momci imaju neverovatnu volju i
ja mislim da bi sve trebalo učiniti da se tim ljudima pomogne. Na žalost,
slična situacija je bila i u vreme kada sam se ja takmičio. Ja sam postao
vrhunski šampion i pomogao da Jugoslavija postane svetska velesila u body
buildingu, međutim sve to su platili moj otac, majka, brat i naravno ja. Sve su
investirali u mene. Ja sam odlazio na velika svetska i evropska takmičenja i
predstavljao Jugoslaviju, a sve je bilo plaćeno iz mog džepa. Sada zamislite da
sam ja imao nekog sponzora koji bi vodio brigu o finansijama, a ja samo
trenirao, gde bi mi bio kraj!?! Ali, morao sam da brinem da li ću sutra imati
za hranu ili ne. Isto važi i za ove momke. Kada bi oni mogli da treniraju ne
razmišljajući o tome da li će imati osnovnih sredstava za život, priča bi bila
sasvim drugačija. Uzmite recimo Denisa Malog[neka mu je laka zemlja :( ]. On je fantastičan potencijal. Kada bi se
njemu pomoglo, on bi dominirao na svetskoj sceni.
BL: I za sam kraj, poruka klincima koji sada prave prve
korake u body buildingu.
SB: Najpre, i mladi i stari bi trebalo da se bave fitnessom,
to je u inostranstvu sasvim normalna stvar. Najvažnije je da se čovek dobro
oseća i bude dosledan sebi, sve ostalo će doći vremenom.
BL: Bobo, mnogo ti se zahvaljujemo na razgovoru. Bilo je
zadovoljstvo razgovarati sa tobom posle toliko vremena.
SB: Hvala i vama, uvek ću biti tu kada je BODY LINE u
pitanju. Puno pozdrava svim vašim čitaocima.
Kod Gorana Ilica u njegovom Olympia fitness centru u Kragujevcu..
INTERVJU SLOBODAN
BOBO BLAGOJEVIĆ ZA BODY LINE BR.8 [ČASOPIS KOJI JE IZDAVAO GORAN ILIĆ -facebook]-2004
GODINA
FIBO 2013..
Milos Sarcev,Roni i Slobodan Boba Blagojevic
Pre započinjanja bilo kog fitnes, bodybuilding programa ili programa ishrane i suplementacije, uključujući i one predložene u ovom tekstu, trebalo bi konsultovati lekara. Određeni programi nisu pogodni za svakoga, i mogu rezultirati povredama ili drugim problemima. Svaku aktivnost ili ishranu poželjno je prilagoditi individui. Ako prilikom bilo kog programa treninga ishrane osetite probleme u ovakvim situacijama, obavezno konsultujte svog lekara što pre.
Misko Polomac,click na linkove....
twitter