.jpg)
Priredio:Misko Polomac
Arnolde? Arnolde!« Jos cujem glasove mojih prijatelja, bodibildera i dizaca tegova, cujem ih ako me odozgo sa jezera zovu, gdje su ispod drveca trenirali. »Dodji Arnolde, vezbaj i ti!« govorio je Karl, mladi lekar, sa kojim sam se sprijateljio u teretani.
Bilo je leto kada sam navrsio petnaest godina. To je bilo divno doba za mene posto sam u toj godini otkrio sta cu da budem. To nisu bila mastanja malog decaka o nekakvoj dalekoj, nejasnoj buducnosti. Znao sam da cu postati bodibilder. To nije bilo sve. Znao sam da cu postati najbolji bodibilder sveta.
Zasto sam se upravo za bodibilding opredelio, ne znam tacno. Znam samo da mi se strasno dopadao. Voleo sam bodibilding od samog pocetka, od trenutka kada sam po prvi put uzeo tegove u svoje ruke i kada sam osetio uzbudjenje i izazov dizanja teskih celicnih ploca. Oduvek sam se bavio sportom. Podstakao me je otac, snazan covek, koji je i sam bio majstor u gadjanju (kuglanju) na ledu. Bili smo sportska porodica, uvek smo vodili racuna da treniramo, da se razumno hranimo i da budemo zdravi i u formi!Podstaknut mojim ocem, poceo sam se u desetoj godini baviti fudbalom.
Ali vec u trinaestoj godini gubim volju za kolektivnim sportom. Nisam voleo sto me nakon dobijene utakmice nisu licno hvalili. Zato sam se odiucio da se okusam u raznim individualnim discipiinama. Poceo sam da trcim, da plivam i da se bavim boksom,takmicio sam se u bacanju koplja i kugle. Ali i pored dobrih rezultata sam imao osecaj da sve to, ipak, nije ono pravo. Jednog dana je nasem treneru palo na um da jednom nedeljno po sat vremena vezbamo tegovima, kako bi nas bolje pripremio za utakmice. Veoma se dobro secam prve posete teretani . Nikada do tada nisam video ljude da dizu tegove. Ti muskarci su bill ogromni i zestoki. Gutao sam pogledima njihove misice. Nisam ni znao kako se ti misici zovu. Telesa dizaca tegova su sijala od znoja, bili su mocni, mocni kao Herkul. I predamnom je bio moj zivot, odgovor koji sam trazio. Cinilo mi se da sam nasao ono sto sam trazio.
Na poceku sam vezbao samo noge, jer su nam snazne noge bile potrebne za igranje fudbala. Bodibilderi su odmah primetili da naporno treniram. Radio sam cucnjeve sa velikim tezinama.Bilderi su poceli da me ubjedjuju da se pocnem baviti bodibildingom. Bio sam 1,83 m visok, vitak i imao sam samo 68 kg. Imao sam medjutim,atletsko telo i misice koji iznenadujuce brzo reaguju na trening.
Tokom tog leta su me bodibilderi uzeli pod svoje okrilje. Sastavili su niz vezbi za mene,koje smo zajedno izvodili pored jednog jezera u blizini Graca, mog rodnog grada. Vezbali smo bez tegova.Vezbali smo latisimus koristeci granu od drveta kao vratilo. Radili smo sklekove, cucnjeve, dizanje nogu i vezbu okretanja trupa. Sve ovo je cinilo jednostavan program vezbanja,koji je sluzio pripremanju nasih telesa za vezbanje u teretani .
Prvi put u gymu______
Tek krajem tog leta sam poceo sa pravim treningom sa tegovima. Pose dva ili tri meseca vezbanja sa bilderima postao sam ovisan o treningu.Muskarci sa kojima sam trenirao su bill mnogo stariji od mene.Oni su za mene postali ocinski likovi. Sve sam ih slusao kao vlastitog oca. Bilderi su mi sastavili osnovni program. Uclanio sam se u klub i vezbao tri puta nedjeljno. Divno mi je bilo osetiti kako se hladni celik u mojim rukama zagreva,voleo sam zvuke i mirise u gymu.
Dobro se secam mog prvog pravog treninga sa tegovima. Biciklom sam otisao do teretane.Vezbao sam dvorucnim, jednorucnim tegovima i masinama.Govorili su mi da se cuvam od upale misica, ali se ja toga nisam plasio. Kada sam posle treninga seo na bicikl, odmah sam pao sa njega. Nestalo mi je snage, nisam bicikl mogao ni da drzim. Noge nisam osecao. Na kraju sam bicikl morao da odguram kuci.
Sledeceg jutra se nisam mogao ni ocesljati.Ni kafu nisam mogao da popijem,vec sam je prosuo. Bio sam bespomocan.
Moji skolski drugovi su mislili da sam lud. All to mi nije smetalo. Samo sam mislio na trening i rast misica. Moje je odusevljenje bilo neobicno;govorio sam drugacije od mojih drugova, bio sam gladniji za uspehom od svakog.
Uskoro sam poceo da zivim samo za teretanu. Imao sam novi recnik - ponavljan|a,setovi,intenzivna ponavljanja. Da u skoli bubam anatomiju, koju sam mrzeo - sada sam odjednom bio potpuno opsednut njome. Satima sam listao americke (casopise »Muscle Builder* i »Mr, Amerika«. Gledao sam fotografije Lerija Skota, Serza Nubrea i Rega Parka. I ja sam hteo da postanem kao oni) - ogroman, masivan. Sanjao sam o velikim deltoidima, masivnim grudima, ogromnim butinama i snaznim listovima. Dok su drugi vezbali dva do tri puta nedjeljno,poceo sam da vezbam sest puta nedjeljno.
Mom ocu se nije dopadala takva ambicioznost.Stvarno se poceo bojati za mene.U njegovim ocima nisam bio normalan. Bio je naravno u pravu. Moje zelje i teznje da se istaknem svakako nisu bile normalne. Obicni se ljudi mogu zadovoljiti obicnim zivotom. Ja sam bio drugaciiji.Oduvek su me impresionirale price o moci i veiicini.Cezar, Karlo Veliki, Napoleon su bila imena koja sam pamtio. Hteo sam da uradim nesto posebno,da budem priznat kao najbolji.U bodibildingu sam video sredstvo koje me je moglo odvesti ka vrhu, i tako sam svu svoju energiju ulozio u njega, kako bih se domogao vrha.
Arnolde? Arnolde!« Jos cujem glasove mojih prijatelja, bodibildera i dizaca tegova, cujem ih ako me odozgo sa jezera zovu, gdje su ispod drveca trenirali. »Dodji Arnolde, vezbaj i ti!« govorio je Karl, mladi lekar, sa kojim sam se sprijateljio u teretani.
Bilo je leto kada sam navrsio petnaest godina. To je bilo divno doba za mene posto sam u toj godini otkrio sta cu da budem. To nisu bila mastanja malog decaka o nekakvoj dalekoj, nejasnoj buducnosti. Znao sam da cu postati bodibilder. To nije bilo sve. Znao sam da cu postati najbolji bodibilder sveta.
Ali vec u trinaestoj godini gubim volju za kolektivnim sportom. Nisam voleo sto me nakon dobijene utakmice nisu licno hvalili. Zato sam se odiucio da se okusam u raznim individualnim discipiinama. Poceo sam da trcim, da plivam i da se bavim boksom,takmicio sam se u bacanju koplja i kugle. Ali i pored dobrih rezultata sam imao osecaj da sve to, ipak, nije ono pravo. Jednog dana je nasem treneru palo na um da jednom nedeljno po sat vremena vezbamo tegovima, kako bi nas bolje pripremio za utakmice. Veoma se dobro secam prve posete teretani . Nikada do tada nisam video ljude da dizu tegove. Ti muskarci su bill ogromni i zestoki. Gutao sam pogledima njihove misice. Nisam ni znao kako se ti misici zovu. Telesa dizaca tegova su sijala od znoja, bili su mocni, mocni kao Herkul. I predamnom je bio moj zivot, odgovor koji sam trazio. Cinilo mi se da sam nasao ono sto sam trazio.
Tokom tog leta su me bodibilderi uzeli pod svoje okrilje. Sastavili su niz vezbi za mene,koje smo zajedno izvodili pored jednog jezera u blizini Graca, mog rodnog grada. Vezbali smo bez tegova.Vezbali smo latisimus koristeci granu od drveta kao vratilo. Radili smo sklekove, cucnjeve, dizanje nogu i vezbu okretanja trupa. Sve ovo je cinilo jednostavan program vezbanja,koji je sluzio pripremanju nasih telesa za vezbanje u teretani .
Prvi put u gymu______
Tek krajem tog leta sam poceo sa pravim treningom sa tegovima. Pose dva ili tri meseca vezbanja sa bilderima postao sam ovisan o treningu.Muskarci sa kojima sam trenirao su bill mnogo stariji od mene.Oni su za mene postali ocinski likovi. Sve sam ih slusao kao vlastitog oca. Bilderi su mi sastavili osnovni program. Uclanio sam se u klub i vezbao tri puta nedjeljno. Divno mi je bilo osetiti kako se hladni celik u mojim rukama zagreva,voleo sam zvuke i mirise u gymu.
Dobro se secam mog prvog pravog treninga sa tegovima. Biciklom sam otisao do teretane.Vezbao sam dvorucnim, jednorucnim tegovima i masinama.Govorili su mi da se cuvam od upale misica, ali se ja toga nisam plasio. Kada sam posle treninga seo na bicikl, odmah sam pao sa njega. Nestalo mi je snage, nisam bicikl mogao ni da drzim. Noge nisam osecao. Na kraju sam bicikl morao da odguram kuci.
Sledeceg jutra se nisam mogao ni ocesljati.Ni kafu nisam mogao da popijem,vec sam je prosuo. Bio sam bespomocan.
Moji skolski drugovi su mislili da sam lud. All to mi nije smetalo. Samo sam mislio na trening i rast misica. Moje je odusevljenje bilo neobicno;govorio sam drugacije od mojih drugova, bio sam gladniji za uspehom od svakog.
Uskoro sam poceo da zivim samo za teretanu. Imao sam novi recnik - ponavljan|a,setovi,intenzivna ponavljanja. Da u skoli bubam anatomiju, koju sam mrzeo - sada sam odjednom bio potpuno opsednut njome. Satima sam listao americke (casopise »Muscle Builder* i »Mr, Amerika«. Gledao sam fotografije Lerija Skota, Serza Nubrea i Rega Parka. I ja sam hteo da postanem kao oni) - ogroman, masivan. Sanjao sam o velikim deltoidima, masivnim grudima, ogromnim butinama i snaznim listovima. Dok su drugi vezbali dva do tri puta nedjeljno,poceo sam da vezbam sest puta nedjeljno.
Mom ocu se nije dopadala takva ambicioznost.Stvarno se poceo bojati za mene.U njegovim ocima nisam bio normalan. Bio je naravno u pravu. Moje zelje i teznje da se istaknem svakako nisu bile normalne. Obicni se ljudi mogu zadovoljiti obicnim zivotom. Ja sam bio drugaciiji.Oduvek su me impresionirale price o moci i veiicini.Cezar, Karlo Veliki, Napoleon su bila imena koja sam pamtio. Hteo sam da uradim nesto posebno,da budem priznat kao najbolji.U bodibildingu sam video sredstvo koje me je moglo odvesti ka vrhu, i tako sam svu svoju energiju ulozio u njega, kako bih se domogao vrha.
Sve jaci
Trenirao sam sest puta nedjeljno.Trudio sam se da savladam vece tezine i da ostajem sve duze u teretani .
Tokom sledece zime mi je otac dozvolio da samo tri puta nedjeljno idem u teretanu,nije voleo sto sam svako vece odsutan.Zato sam poceo i kod kuce da treniram. Tri puta nedjeljno sam odlazio u gradsku teretanu, koja je bila 12 km udaljena od mog mesta. Posle zavrsavanja treninga u gradu oko dest sati uvece,sam onih 12 km do moje kuce pesacio ill sam ih savladavao biciklom.Znao sam da je to dobra vezba za jacanje mojih nogu i pluca.
Tokom zime mi je Karl Gersti, lekar,bio trening-partner.On me je podsticao i onda kada mi nije bilo do vezbanja. Govorio bi mi na primjer:
»Covece, danas sam u formi! Hajde da se takmicimo! Ko uradl najvise ponavljanja dobija deset silinga.«
Osnovne vezbe su mi dale cvrstu osnovu.Polazio sam, kao i Reg Park, od principa da najpre razvljem masu, koju bih kasnije definisao. Uskoro su ljudi poceli smatrati da sam nesto posebno. Razlog tome je delimicno bio i moj promjenjeni stav prema meni samome. Postao sam jaci, misicaviji i samosvesniji.
Zasto sam imao potrebu da me ljudi primecuju, ne znam tacno. Razlog tome je, mozda, bila cinjenica sto mi je stariji brat bio ocev miljenik. Ljudi su priznavali moje sportske talente, ali nisu mogli da shvate sto li sam se upravo za tu vrstu sporta opredelio.Stalno su me pitali: »Zasto se bavis tim omrazenim sportom?« U citavoj zemlji je tada bilo samo dvadeset ili tridest bodibildera.
Posto jos nisam ucestvovao na takmicenjima, potvrdjenja sam morao da trazim na drugoj strani. Tokom leta sam se pojavljivao na jezeru i iznenadjivao ljude. »Pobogu, Arnolde«, govorili su, jos si vise ojacao. Kada ce to prestati?« »Nikada«, bio bi moj odgovor, i svi bismo se smejali. Za njih je to bila sala, za mene ne.
Veoma cudno mi se dojmilo kako je moje novo telo delovalo na devojke. Neke od njih je moje telo privlacilo, druge je odbijalo. Htio sam da postanem jos misicaviji kako bih one djevojke kojima se moje telo dopadalo impresionirao, a one koje ga nisu volele nervirao. Uvek sam imao devojke,ali nisam sebi dozvoljavao da se zaljubim jer mi je trening bio vazniji. Cak sam i roditelje zapostavio.
Ali danas, kada vezbam jos samo sat i po na dan, da bih odrzao formu, imam vremena da se bavim onim stvarima koje sam ranije zapostavljao. Danas mogu da izrazim ona osecanja koja sam prije morao potiskivati.
Disciplina volje________
Pomocu bodibildinga sam razvio snaznu volju. Imam potpunu kontrolu nad mojim telom. Primer tome: Trebalo mi je samo dva meseca da skinem 15 kg (sa 110 kg na95 kg) za film »Stay Hungry* (Ostati gladan). Tih 95 kg sam odrzavao tri meseca,do zavrsetka snimanja filma. Onda sam dobio ponudu za snimanje filma »Pumping lron«. Medutim, pretpostavka je bila da ucestvujem na takmicenju Mr. Olimpije. Morao sam za dva meseca ponovo da povecam tjelesnu tezinu na 109 kg, kako bih onda definicijom sisao na 106 kg. To mi je poslo za rukom i osvojio sam titulu Mr. Olimpije.
Moja majka nije razumela moje odusevljenje za bodibilding. Njen se stav promenio kada sam kuci doneo prvu pobedu u dizanju tegova. Bila je ponosna i odusevljena. Medutim, bila je katolkinja i nije joj se dopadalo sto sam stalno sa drugim devojkama, sazaljevala ih je. Medjutim, mome se ocu to dopadalo, bio je cak i ponosan sto nisam stalno sa istom devojkom.
U sedamnaestoj godini sam imao jasniji plan o tome sta cu da budem. Ocu sam rekao: »Za mene trenutno postoje dve mogucnosti: da odem u vojsku i da postanem oficir i u vojsci dalje da treniram; da najprije odem u Nemacku ,a odande u Ameriku.
»U Ameriku? Gluposti!!«, rekao bi moj otac.
Nastavice se......
SUPER ATLETA br.5
Trenirao sam sest puta nedjeljno.Trudio sam se da savladam vece tezine i da ostajem sve duze u teretani .
Tokom sledece zime mi je otac dozvolio da samo tri puta nedjeljno idem u teretanu,nije voleo sto sam svako vece odsutan.Zato sam poceo i kod kuce da treniram. Tri puta nedjeljno sam odlazio u gradsku teretanu, koja je bila 12 km udaljena od mog mesta. Posle zavrsavanja treninga u gradu oko dest sati uvece,sam onih 12 km do moje kuce pesacio ill sam ih savladavao biciklom.Znao sam da je to dobra vezba za jacanje mojih nogu i pluca.
Tokom zime mi je Karl Gersti, lekar,bio trening-partner.On me je podsticao i onda kada mi nije bilo do vezbanja. Govorio bi mi na primjer:
»Covece, danas sam u formi! Hajde da se takmicimo! Ko uradl najvise ponavljanja dobija deset silinga.«
Osnovne vezbe su mi dale cvrstu osnovu.Polazio sam, kao i Reg Park, od principa da najpre razvljem masu, koju bih kasnije definisao. Uskoro su ljudi poceli smatrati da sam nesto posebno. Razlog tome je delimicno bio i moj promjenjeni stav prema meni samome. Postao sam jaci, misicaviji i samosvesniji.
Zasto sam imao potrebu da me ljudi primecuju, ne znam tacno. Razlog tome je, mozda, bila cinjenica sto mi je stariji brat bio ocev miljenik. Ljudi su priznavali moje sportske talente, ali nisu mogli da shvate sto li sam se upravo za tu vrstu sporta opredelio.Stalno su me pitali: »Zasto se bavis tim omrazenim sportom?« U citavoj zemlji je tada bilo samo dvadeset ili tridest bodibildera.
Veoma cudno mi se dojmilo kako je moje novo telo delovalo na devojke. Neke od njih je moje telo privlacilo, druge je odbijalo. Htio sam da postanem jos misicaviji kako bih one djevojke kojima se moje telo dopadalo impresionirao, a one koje ga nisu volele nervirao. Uvek sam imao devojke,ali nisam sebi dozvoljavao da se zaljubim jer mi je trening bio vazniji. Cak sam i roditelje zapostavio.
Ali danas, kada vezbam jos samo sat i po na dan, da bih odrzao formu, imam vremena da se bavim onim stvarima koje sam ranije zapostavljao. Danas mogu da izrazim ona osecanja koja sam prije morao potiskivati.
Disciplina volje________
Pomocu bodibildinga sam razvio snaznu volju. Imam potpunu kontrolu nad mojim telom. Primer tome: Trebalo mi je samo dva meseca da skinem 15 kg (sa 110 kg na95 kg) za film »Stay Hungry* (Ostati gladan). Tih 95 kg sam odrzavao tri meseca,do zavrsetka snimanja filma. Onda sam dobio ponudu za snimanje filma »Pumping lron«. Medutim, pretpostavka je bila da ucestvujem na takmicenju Mr. Olimpije. Morao sam za dva meseca ponovo da povecam tjelesnu tezinu na 109 kg, kako bih onda definicijom sisao na 106 kg. To mi je poslo za rukom i osvojio sam titulu Mr. Olimpije.
Moja majka nije razumela moje odusevljenje za bodibilding. Njen se stav promenio kada sam kuci doneo prvu pobedu u dizanju tegova. Bila je ponosna i odusevljena. Medutim, bila je katolkinja i nije joj se dopadalo sto sam stalno sa drugim devojkama, sazaljevala ih je. Medjutim, mome se ocu to dopadalo, bio je cak i ponosan sto nisam stalno sa istom devojkom.
U sedamnaestoj godini sam imao jasniji plan o tome sta cu da budem. Ocu sam rekao: »Za mene trenutno postoje dve mogucnosti: da odem u vojsku i da postanem oficir i u vojsci dalje da treniram; da najprije odem u Nemacku ,a odande u Ameriku.
»U Ameriku? Gluposti!!«, rekao bi moj otac.
Nastavice se......
SUPER ATLETA br.5
 |
| http://www.facebook.com/profile.php?id=1359291192
Misko Polomac,click na linkove....
twitter- https://twitter.com/#!/MiskoPolomac
Ponuda radnje POLOMAC MP- http://www.facebook.com/media/set/?set=a.164985940232926.43114.164984510233069&type=1
|
0 коментара:
Постави коментар