Popularni postovi bloga POLOMAC MP

четвртак, 7. јул 2011.

Arnold Svarceneger-HTEO SAM DA BUDEM NAJBOLJI ,2- deo

Priredio:Misko Polomac


Evo i nastavka price o Arnoldu.


1965. sam otisao u vojsku. Oceve veze su mi pomogle da postanem vozac tenka. Bio sam smesten u biizini Graca, mogao sam da nastavim da treniram. U kasarni sam dobio poziv za takmicenje najbolje gradjenog atlete u Stutgartu. Pobegao sam iz kasarne. U vozu sam sastavio pozing-program, koji se sastojao od poza Rega Parka, koje sam poznavao iz casopisa. Tada sam u Stuttgartu u juniorskoj kategoriji pobedio.



Novac za povratak sam pozajmio. Kada sam se peo preko zida kasarne, uhvatili su me. Bio sam sedam dana u zatvoru, dali su mi samo jedan pokrivac, spavao sam na hladnoj kamenoj klupi, i skoro nista mi nisu dali da jedem. Ali ja sam osvojio pehar i da su me citavu godinu dana drzali u zatvoru, bilo bi mi svejedno,za mene se citava stvar isplatila. Svima sam pokazivao pehar. Kada sam izaao iz zatvora, vec se znalo da sam postao internacionalni juniorski prvak. Oficiri su smatrali da moja pobeda podize ugled vojske, zbog toga sam dobio dva dana nagradnog odsustva.



Potom sam dosao u tenkovsku jedinicu.Lepo sam se osecao vozeci velike masine i kada osetim jaki povratni udar prilikom pucanja iz tenkovskih topova. To je bila demonstracija snage i jacine, a takve su me stvari uvek impresionirale. Svako popodne smo morali da cistimo tenkove, all vec nakon nekoliko dana su me oslobodili te duznosti. Po naredbi sam morao da treniram. Lepsu naredbu nisam mogao dobiti.

Namestena je prostorija za treniranje. Po naredjenju sam morao da treniram svakog da­na posle rucka. Bucice i nekoliko masina sam doneo od kuce, dok je vojska raspolagala samo dvorucnim tegovima i celicnim plocama. Bill su strogi u pogledu mog vezbanja. Kada bi neki oficir prolazio pored prozora i vidio da sedim, pripretio bi mi uvek zatvorskom kaznom. To mu je bila duznost.

Vlastita metoda

Razvio sam metodu da sest sati neprekidno vezbam,a da se potpuno ne iscrpim. Dnevno sam jeo cetiri ili pet puta. Smeo sam da jedem koliko hocu. Ali hranjivost vojnicke hrane je bila manjkava. Morao sam zato da je­dem mnogo mesa, kako bih uneo potrebnu kolicinu proteina. Prekomerne kalorije sam pokusavao napornim treningom da sagorim.
Tokom vojne sluzbe sam trening delio na bodibilding i olimpijsko dizanje tegova. Voleo sam da dizem teske tegove iznad glave. Pre navrsavanja osamnaeste godine  ucestvovao sam na Austrijskom prvenstvu olimpijskog dizanja tegova i osvojio sam prvo mesto u toj kategoriji.



Ali posle pobede u Stuttgartu sam odustao od olimpijskog dizanja tegova. Olim­pijsko dizanje tegova nije bilo moj stvarni cilj. Hteo sam da dokazem da su bodibilderi jaki i da dobro razvijeni misici nisu samo ukras. Po otpustanju iz vojske sam imao telesnu tezinu od 102 kg. Povecao sam tezinu sa 91 kg na 102 kg. To je bilo najvece povecanje telesne tezine koje mi je ikada poslo za rukom za go­dinu dana vezbanja.



Na takmicenju u Stuttgartu sam upoznao Alberta Buzeka. On i njegov sef Huber su mi ponudili da pocnem raditi kao trener u Minhenu od 1.8.1966. Huber mi je odmah dao i sjajnu ponudu:»Platicu ti put za London, ka­ko bi mogao da pratis svetsko prvenstvo.« »Sta podrazumevate pod tim pratiti?« zacudjeno sam pitao. »Pogledaj te momke i motivisi se.« »Pratiti?« Ta mi se rec stalno vrtela po glavi. Iznenadjeno me je pogledao. »Ta ne mislis valjda da..,« »Da«, rekao sam. »0ticicu tamo i ucestvovacu,«
»Ne, ne, ne«, rekao je smejuci se. »To ne mozes. Ti momci su pravi divovi. Ne mozes se sa njima odmeravati. Jos ne.«


Bio sam mlad, naivan i veoma neiskusan kada sam dosao u Minhen. Bio sam veliki decak iz malog austrijskog sela, kojeg je sve u burnom gradu impresioniralo. Sa Huberom, mojim poslodavcem, sam se u njegovom »mercedesu« vozio po gradu. Huber mi je obecao sobu u njegovoj kuci. Kod njega sam ostao tri ili cetiri dana. Obecao mi je da ce me dovesti do filma, Amerike, da cu jednog dana imati vlastitu teretanu. Kada sam shvatio sta Huber od mene zeli (da mu postanem decko), odus­tao sam od njegove ponude. Hteo sam na posten nacin da ostvarim moje snove. Nastavio sam da radim u teretani. Medjutim, nisam bio u dobrim odnosima sa Huberom. Mnogo kasnije,kada vise nisam ovisio od njega,sprijateljili smo se. Ali je na samom pocetku nasa saradnja bila veliko opterecenje za mene. Svakodnevno sam imao posla sa njim, ponekad mi je nanovo stavljao do znanja da njegova ponuda jos vazi. Vremenom sam postao samostalniji, sve mi je lakse padalo da mu kazem ne. Nakon izvesnog vremena sam se sa prijateljima u teretani salio povodom Huberove ponude..

Nisam mogao da pravim velike napretke. Bio sam potstanarov potstanar. Hranio sam se kod tih ljudi i koristio sam isto kupatilo. Da su moji roditelji znali kako zivim, sigurno bi me povukli kuci.
Tada sam mislio samo na jednu stvar: da postanem svjetski prvak. U mojoj glavi sam to vec i bio, jasno sam vidio sebe kako stojim na pobednickom postolju sa peharom u rukama!

Split - trening

Poceo sam da vezbam ujutro i uvece. To je bio pocetak tkzv. split-treninga, koji ce kasnije postati slavan. Ja sam na pocetku tre­ning podelio svrsishodnosti rada. U osnovi toga nije stajala nikakva teorija. Vezbao sam od 9 do 11 sati ujutro i od 7 do 9 uvece. Rezultat ie bio fenomenalan. Za samo dva meseca sam dobio skoro 2,5 kg mase. Ujutro bih vezbao ruke i ramena, onda bih se nekoliko sati odmarao i najmanje bih dva puta obimno jeo pre vecernjeg treninga nogu, grudi i trbusnih misica. Primetio sam da dobijam snagu za savladjivanje velikih tezina. Uvek bih imao dovoljno snage i volje da treniram. Na pocetku su neki kritikovali split-trening. Drugi su mislili da je glupo dva puta na dan trenirati. Smatrali su da cu upropastiti misice. Ni­sam ih slusao. Imao sam samo jedan cilj,da ucestvujem na svetskom prvenstvu. Ali sada nisam znao kako da dodjem do Londona. Huber je povukao svoju ponudu ,a ja nisam imao novca. Oslanjao sam se na Albertovu potporu.




Poceo sam se uporedjivati sa takmicarima svetskog prvenstva. Smatrao sam da nemam sanse protiv tih divova. Sve sam posmatrao iz perspektive gubitnika. Bio sam mlad i nisam imao dovoljno samopouzdanja. Jos nista ni­sam znao o pozitivnom misljenju i o moci koju duh ima nad telom.0 meni su se pocele siriti glasine.Sve je vise ljudi dolazilo u teretanu da vide to »cudoviste«.Cule su se price kao: »Arnold ima obim nadlaktice od skoro 50 cm..,«, "Arnold ima tek 19 godina...«



Problem finansiranja leta sam resio. Neki clanovi kluba i Albert su mi pozajmili novac. Zadnje dve nedjelje pre svetskog prven­stva sam vezbao krajnjim intenzitetom.Hteo sam svima da dokazem da ce ubuduce morati da racunaju na mene.
Stigao sam avionom u London. Nisam znao engleski jezik. Ponavljao sam jednu recenicu, koju mi je Albert pre putovanja utuvio u glavu: »l would like to go to the Royal Hotel, please.« (Hteo bih da odem do Kraljevskog Hotela, molim). Dva su mi poslovna coveka iz Minhena rekla da stanuju u tom hotelu. Poveli su me sa sobom.

Kada smo stigli u hotel, nisam nigde mo­gao da vidim bodibildere. Nesto nije bilo u redu. Gde se odrzava takmicenje Mr. Univerzuma? Ona dva poslovna coveka su pitala recepcionara i saznala su da se takmicenje odrzava u nekom drugom Royal Hotelu.

Dali su mi adresu i odvezao sam se taksijem donde. Kada smo stigli, primetio sam najmanje pedeset ogromnih momaka kako stoje pred ulaznim vratima hotela. Bilo je tu muskaraca sa cudesnim frizurama iz Indije I Afrike.
Kada sam izasao iz taksija, pocela se grupa komesati. Poceli su me pipati. Pricali su na najmanje deset razlicitih jezika. Cinilo se da su me cekali, cull su da sam prvi evropski bodibilder koji ima obim nadlaktice od 50 cm.. U Americi to nije bilo nista posebno, all je to za Evropu bilo nesto fenomenalno - narocito za devetnaestogodisnjaka.


Nastavice se......

SUPER ATLETA br.5







Arnold Svarceneger-HTEO SAM DA BUDEM NAJBOLJI, 1- deo..

Објавио у 11:36
Ознаке:

2 коментара:

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)