BLOG POLOMAC MP : Arnold Svarceneger-HTEO SAM DA BUDEM NAJBOLJI ,3- deo

субота, 9. јул 2011.

Arnold Svarceneger-HTEO SAM DA BUDEM NAJBOLJI ,3- deo

Priredio:Misko Polomac

Citav dan sam bio opkoljen ljudima.Divili su se mojoj masi,nista ih nije moglo smiriti.Nisam znao kako da se ponasam.Najradje bih ostao u pozadini i posmatrao druge. To je bio i glavni razlog mog dolaska. Ali mi oni to jednostavno nisu dopustali.

Sve je to na mene delovalo pozitivno.Poceo sam da mislim da je moja pobeda moguca. Poraslo mi je samopouzdanje. Poceo sam sa onih par reci engleskog da dajem dobre savete.Napinjao bih misice, da su se mogli videti kroz odecu.

»Arnolde, debeo si!«

Moje je samopouzdanje nestalo kada sam vidio Ceta Jortona, glavnog favorita. Izgledao je fantasticno, elegantno i nezno.Bio je drugaciji nego sto sam ga zamisljao. Shvatio sam da masivno telo nije dovoljno za pobedu.Jorton je bio suncem preplanuo, bio je definisan, i svaki mu je misic bio prozet venama. Vene nisu posebno lepe,ali one svakako govore o stanju tela,one kazuju koliko sala imate ili nemate. Kada se izmedu koze i misica nalazi sloj sala,ne mogu se vene videti. Shvatio sam: Arnolde, debeo si. Uvideo sam da moram postati misicaviji. U poredjenju sa vecinom Evropljana suJorton i drugi Amerikanci izgledali kao umetnicka dela.Njihova tela su bila spremna,potpuna,oblikovana.Moje telo jos nije bilo takvo. U London sam doneo samo misicavo telo. Shvatio sam da moram da oblikujem telo na nov nacin.Potrebna mi je bila deoba misica, definicija i tamnija koza.

Pre pocetka takmicenja su se iza bine razmjenjivale bezbrojne teorije. Neki bodibllder mi je sve prevodio. Shvatio sam da bodibilding nije sport,vec veoma slozena nauka.Mislio sam da sve o bodibildingu znam.Medjutim, ispostavilo se da skoro nista ne znam.

Po pravilu,takmicenje traje dva dana.Prvi deo takmicenja odrzava se popodne ,a drugi uvece sledeceg dana. Stvarno ocjenjivanje i rangiranje ucesnika se provodi popodne.Vecernja predstava sledeceg dana,koja je namenjena javnosti, je vise sou-program, kada se titule dele.Prvi dio takmicenja posecuju novinari, funkcioneri i veoma zainteresovani Ijubitelji bodibildinga.Sudije pozivaju takmicare svih kategorija - niske, srednje i velike muskarce.Ocenjuju ih pojedinacno i u grupi.Sudije unose poene u liste za ocenjivanje,keje ostaju u tajnosti do veceri sledeceg dana.Tek onda se utvrdjuju pobednici.Mada posle prvog dela takmicenja nije nista konacno,moze sa ipak na osnovu reakcija strucne publike nesto naslutiti.Nako prvog dana imao sam dobar osecaj.Svi su hteli da pricaju samnkom i svi su mi govorili da imam nesto posebno.

Nisam bio upoznat sa finesama takmicenja.Nisam znao na koje poze publika i sudije reaguju.Moj se pozing sastojao od poza bildera koje sam video u casopisima. Mom pozingu je nedostajala harmonija, koja bi moje telo optimalno izrazila. Predstava za javnost je bila uvece sledeceg dana u Victoria Palace Theatreu. Iza bine je vladala velika zbrka. Pokusavao sam da se napumpam.

Spiker me je predstavio recima punim odusevljenja: »A sada, Dame i Gospodo, predstavljam vam senzaciju izNemacke: Arnold Svarceneger. Devetnaest mu je godina, i vec sada je izvanredan bodibilder i ovo mu je prvo svetsko prvenstvo. Pozdravimo ga srdacno.« Aplauz je bio tako glasan i dugotrajan da kraj najave nisam mogao da razumem.

Jos nikada do tada nisam nastupio pred toliko mnogo ljudi. Prisutno je bilo skoro 3000 ljudi. Plasio sam se da cu se ukociti. Da bih to sprecio, cvrsto sam uperio pogled u lampu na plafonu. Izveo sam prvu pozu i ljudi su vristali od odusevljenja. Presao sam drugu pozu ,a publika je jos jace divljala. Znao sam da ce mi vreme za pozing uskoro isteci, ali se meni sa bine nije silazilo.Kada sam binu napustio, nikako da prekinu aplaudirati.

"Nastavi, Arnolde«, rekao je neko, i ponovo su me poslali na binu.Nikada se boIje u zivotu nisam osecao. To mi je bila nagrada za cetvorogodisnji trening.

Onda je Jorton stao na pozornicu. Vladao je sobom, bio je samopouzdan i jak. Mogao sam da vidim da se oseca kao pobednik.

Konacino sam zauzeo drugo mesto.Bilo mi je jasno da Jortona ne mogu tuci.Posedovao je sve sto Mr. Univerzummora da poseduje - misicavost,deobu misica, definiciju, potrebnu boju koze i samopouzdanje.

Moje su slabosti bile iistovi i butine. Morao sam dalje da usavrsavam pozing, nacin drzanja dijete i druge finese bodibildinga.

Neki su mi ljudi posle takmicenja govorili da cu oboriti rekord Stiva Rivsa, koji je bio najmladji osvajac titule Mr. Univerzuma; Stiv Rivs je titulu osvojio u dvadeset i trecoj godini. Govorili su mi: »Arnolde, sledede godine ces ti pobediti. Postadec najmladji svetski prvak u istoriji.« Znao sam da govore istinu.

Stampa je po mom povratku u Minhen razglasila da sam osvojio drugo mesto. Za kratko vreme postao sam najpoznatiji bodibilder u Minhenu. Dobio sam povecanje plate za posao trenera i provizije za novopridosle u svetu bodibildinga. Potom sam dobio poziv Vega Beneta, organizatora svetskog prvenstva u Londonu, da dodjem na egzibiciono takmicenje.

Zajedno smo radili na poboljsanju mog pozinga. Na pocetku sam bio besan.Ta ja sam osvojio drugo mesto na svetskom prvenstvu.Odakle njemu pravo da mi daje savete za pozing? To je bila glupa,arogantna reakcija. Nisam mogao imati boljeg i uvidjavnijeg ucitelja od njega.Veg je bio dugogodisnji sudija, dobro je znao sta se sudijama i publici dopada.

Zvezda je rodjena

Moj nastup na egzibicionom takmicenju je uspeo.Shvatio sam znacaj odnosa pozinga i muzike i delovanja obiju stvari na publiku i sudije.Te sam veceri po prvi put davao autograme. Ljudi su se gurali oko mene. Gurali su mi papirice u ruke. Na pocetku nisam shvatio sta oni od mene hoce. »Napisi svoje ime!« vikao je Veg. »Zele tvoj autogram.« Kakvo osecanje! Odjednom sam postao zvezda.

Nasa su egzibiciona takmicenja imala velik uspeh u Velikoj Britaniji. Potom su me pozvali Holandjani. Hteli su da vide ogromno i spektakularno telo. Gledaoci se lakse poistovjecuju sa takvim nego sa perfektnim telom. Zvali su me »div iz Austrije« ili »austrijski hrast«.U casopisima se moglo citati: »Ako bi se Herkul danas rodio,ime bi mu bilo Arnold Svarceneger.«

Postao sam profesionalac. Citavu sam godinu vezbao veoma naporno, metodom split-treninga. Mnogi su drugi bodibilderi takodje koristili ovu metodu. Ameridki casopisi su pisali da je split-trening moja tajna,taj je trening postao onaj pravi. Svi su mislili da je taj trening razlog mog brzog razvoja.

Poceo sam se baviti trobojem. Trenirao sam sa Frankom Kolombom. Sve sam cesce ucestvovao na prvenstvima za troboj. Rad sa teskim tegovima mi je omogucavao razvoj mase. Nisam se jednostavno mogao da oslobodim predstave da razvijem sto vise mase.

U januaru 1967 sam upoznao Rega Parka. Albert mu je u moje ime pisao. Odgovorio mi je,rekao mi je da je za mene cuo i da bi zeleo da se upoznamo.

Sreli smo se u Londonu. Bio sam kao dete, jedva sam cekao da ga vidim. Vezbao sam u teretani i iscekivao sam ga. Povecavao sam tezinu tegova. Posmatrao sam se u ogledalu. Hteo sam da budem napumpan kada on stigne. Bio sam poptuno zbunjen.

Stigao je. Po prvi put sam mojim vlastitim ocima vidio mog idola. Buljio sam u njega i smijesio sam se - kao zaljubljena devojka, koja ne zna sta da kaze. Nisam hteo da mi izleti nekakva glupost. Zudio sam za njegovim komplimentima, koje sam onda i dobio. Sjajno smo se i bez rijeci razumeli.

Pratio sam ga na citavoj turneji. Imali smo isti tip tela, bili smo ogromni. To se dopadalo ljudima. Predstavio me je gledaocima na prvoj predstavi. Rekao je da cu za nekoliko godina postati najbolji bodibilder svih vremena.

Obecao mi je da ce me pozvati sledece godine u Juznu Afriku. Medjutim, pretpostavka je bila da prethodno osvojim prvo mesto na svetskom prvenstvu.

Kada sam se vratio u Minhen, vezbao sam skoro u potpunosti po Regovim metodama,ostati kod jednostavnih vezbi. Redovna merenja obima listova,ruku i butina su me motivisala. Albert me je fotografisao najmanje jednom mesecno. Svaku sam fotografiju pomno studirao uvecavajucim staklom. Moje je samopouzdanje jako raslo.

Druzenje sa Regom je mnogostruko na mene uticalo, Hteo sam da postanem bolja licnost.Telesno sam bio potpuno razvijen,moja je telesna tezina varirala izmedu 110-125 kg. Imao sam osjecaj da sam bolji od svih. Mislio sam da sam nekakva vrsta supermena. Bio sam agresivan, grub i cesto sam se tukao. Danas, kada razmisljam o tom vremenu, veoma se stidim. Dolazio sam u konflikt sa milicijom. Placao sam kazne zbog brze voznje. Hteo sam po svaku cenu da dokazem moju muskost.Vremenom sam sebi priznao moje lose osobine.Svaka je pobeda doprinosila tome da se ponovo osjecam kao obican covek.