BLOG POLOMAC MP : NEBOJSA NASH JOCIC,INTERVJU IZ 2004 godine......

понедељак, 2. јануар 2012.

NEBOJSA NASH JOCIC,INTERVJU IZ 2004 godine......

Nebojsa Jocic intervju sa Goran Ilic-BODY LINE.....

Posle deset godina naš velik as, Neboja Jocic,obreo se u rodnom Kragujevcu. O njegovim najvecim uspesima, načinu treninga,ishrane i o planovima za buducnost procitajte u redovima koji slede..

BODY LINE-CASOPIS GORANA ILICA

BL: Nebojša, kada si poceo da se baviš bodi bildingom?

Bilo je to davno 1977. godine u Kragujevcu, dok sam jos bio gimnazijalac.U teretanu sam ušao jer sam želeo da budem lepši i jači. Početak je bio težak,nije bilo dovoljno sprava,a što je još gore gotovo da nismo imali pravih iformacija kako da treniramo i hranimo se. Ipak, odmah mi je bilo jasno da cu ovim sportom da se bavim čitavog života, jer je to individualan sport i u potpunosti zavisite od sebe.

BL: Zatim su usledili ozbiljni treninzi???

Preokret je nastao kada sam bio na odsluženju vojnog roka u Kumanovu (Makedonija).Tu sam ostvario kontakte sa jednim brojem aktivnih bodi bilding tikmičara. Shvatio sam koji su osnovni principi treninga - dizati vece težine sa manjim brojem ponavljanja.

Posle toga sam otišao na studije u Skoplje, gde sam otvorio svoju prvu teretanu. Uskoro sam postigao ogroman napredak, tako da sam u vansezoni tezio 115 kilograma.Tu je dolazilo dosta iskusnijih bildera od kojih sam puno naucio.

BL: Znamo da si bio u bliskom kontaktu sa legendom bodi bildinga stare Jugoslavije, Fikretom Hodžićem?

To je jedan od najznačajnijih trenutaka moje karijere. Fikret me je naučio da je kvalitet mnogo bitniji od količine mišića koju imate. Shvatio sam da nije sve u snazi i masi, da mnogo veći značaj imaju proporcije mišića, definicija i način na koji prezentujete sudijama i publici svoju muskulaturu. Iako mi se činilo nerealno, na Fikretovo insistiranje, počeo sam da se takmičim. Prvi nastup imao sam na Prvenstvu Jugoslavije u Srebrenici u poluteškoj kategoriji. Imao sam 82 kilograma i osvojio peto mesto. Bio sam totalno razočaran, ali sam brzo shvatio da nisam mogao bolje da prođem pored ondašnjih velikana: Karolja Bodze, Damira Sisera, Zarka Stojića, Mithata Dedića... To su sve bili državni šampioni, pa je za debitanta samo pojavljivanje sa njima na podijumu bio veliki uspeh.

BL: Ipak, nisi se demoralisao?

Ni slučajno. Vec sledeće godine na Prvenstvu Jugoslavije u Zaječaru nastupio sam sa 96 kilograma, što je bio ogroman napredak. Osvojio sam treće mesto. Prvi je bio Nenad Brkić koji je u to vreme bio moj idol. U stvari, bio je uspeh izgubiti od njega. Na sledećem državnom prvenstvu u Goraždu 1987. godine, bio sam u sjajnoj formi. I danas verujem da sam tu trebao da pobedim. Mnogo bolje sam izgledao od Nasera i Brkića koji su osvojili prva dva mesta. Dobro se sećam da se i Naser čudio što je bio bolje plasiran od mene. Međutim, već tada je svima bilo jasno da je samo pitanje vremena kada ću biti prvi. I ja sam bio siguran da će titula uskoro doći u moje ruke.

Nebojsa Nash Jocic,Nasser El Sonbaty,Nenad Brkic Roso,Damir Siser-Karate Bilder[preteca danasnjeg casopisa MAXX]

BL: To se desilo već sledeće godine?

Da. Prvenstvo Jugoslavije 1988. godine održano je u Skoplju, Težio sam sto kilograma i bio izuzetno skladan i definisan, što mi je donelo ubedljivu pobedu ispred Miodraga Prljevića i Nenada Brkića.

BL: Nebojša, ti si najznačajniji trag u našem bodi bildingu ostavio time što si dao naglasak na proporcionalnost muskulature. Tvoja skladnost i definicija i danas su neostvareni san većine naših bildera. Zato si i bio dugo godina državni reprezentativac.

Od samog početka pridavao sam značaj razvoju celog tela. Ne postoji mišićna grupa koja je manja bitna, za mene su, recimo, grudi i listovi bili jednako važni. Zahvaljujući tome ušao sam u reprezentaciju 1987. godine, jer su sudije na međunarodnim takmičenjima izuzetno uvažavale značaj simetrije.

U medjuvremenu, učestvovao sam na ukupno četrdeset takmičenja, od kojih je 16 bilo internacionalno. Smatram da mi je životna forma bila na Kupu Jugoslavije 1992. godine u Beogradu. Sve sudije su mi dale prvo mesto što je bilo nezapamćeno u jugoslovenskom bodi bildingu.

Slobodan Boba Blagojevic i Nebojsa Nash Jocic

BL: Reci nam nešto o tome kako si u danima svojih najvećih uspeha trenirao i hranio se?

Trenirao sam tri ili četiri dana pa zatim jedan odmarao. Za takmičenja sam se spremao 8-12 nedelja. Jedan od mojih tipičnih programa treninga bi izgledao ovako:

prvog dana bih ujutru trenirao grudi

uveče ramena;

drugog dana pre podne sam radio kvadricepse

popodne zadnju ložu i listove;

trećeg dana jutro je bilo rezervisano za leđa

veče za ruke.

Stomak sam vežbao na treninzima za grudi i leđa.

Za već mišićne grupe radio sam ćetiri vežbe u tri serije (8-12 ponavljanja), a za manje po dve vežbe sa istim brojem serija i ponavljanja.

Najbolji trening partneri bili su mi Fikret Hodžić, Žarko Stojić i Goran Ilić. Dosta sam komunicirao i sa profesionalcima, od kojih su najznaćajniji Miloš Sarčev, Naser El Sonbati, Brajan Bjukenen, Soni Smit, Serž Nubre... Inače, Dorian Yates mi je izuzetno dobar prijatelj. Vremenom sam počeo da se bavim fiziologijom i ishranom, što mi je puno pomoglo u pripremama. U pripremama za takmićenja unosio sam 60 odsto proteina (piletina, riba...), 30 odsto ugljenih hidrata (ovsene pahuljice, voće i povrće) i 10 odsto masti.

BL: Da se, na kraju, dotaknemo i tvog boravka u Londonu, uz obećanje čitaocima da ćemo uskoro o tome mnogo detaljnije pisati.

U London sam otišao 1993. godine i sve vreme se bavio bodi bildingom. Učestvovao sam na pet takmičenja i uvek osvajao medalje. Trenutno radim kao personalni trener. Pre dve godine izdao sam video pod nazivom "ULTIMATE SHAPE WORKOUT", na kome sam se pojavio u svojoj najboljoj formi do sada. Trenutno spremam dve knjige posvećene treningu i ishrani - "ULTIMATE SHAPE TRAINING" i "ULTIMATE SHAPE NUTRITION". I na kraju da kažem za one koji su zainteresovani, da mogu samnom da ostvare Pozdrav svima.