Popularni postovi bloga POLOMAC MP

понедељак, 15. август 2011.

Arnold-moj definitivni razvoj bicepsa-1 deo




Priredio:Misko Polomac

Od kada ga pamcenje sluzi bicepsi su bill prioritetni za Arnolda Svarcenegera, sedmostrukog Mr. Olimpija i pobednika dvanaest svetskih sampionata. »Mislim da imam dobar nasledan faktor za bodi bilding«,rekao je Ar­nold nedavno, all mislim da je to bilo odlucujuci faktor za bicepse. Bitno je da sam sa 10 godina vec kontrahovao moje ruke svakodnevno.

»U vreme kada sam poceo da se bavim bodibildingom u svojoj petnaestoj godini, bi­cepsi su bili najuocljivija misicna grupa moga tela, zato sto sam njih najvise kontrahovao. Prve godine sam vezbao samo biceps jer uopste nisam znao da postoji nesto poput tricepsa. Tada nismo imali casopise da citamo kao sto ljudi ovde imaju,stoga sam imao neznatno znanje o treningu.


»Naravno ako naprezete neku misicnu grupu toliko hiljada puta vise od drugih, onda cepostati bolja. Stiskajuci bicepse tako cesto, naucio sam da ih potpuno kontrolisem. Moj um je bio u samom bicepsu kada sam ih stezao i mogao sam da zadobijem veliku kontrolu nad njim bicepsom prije nego sto sam i dotakao teg. Ova sposobnost umnog povezivanja je preneta u bodibilding kada sam poceo vezbati sa tegovima. Kada bi izvodio kurl (dvorucni pregib za biceps) imao sam poseban osecaj,zato sto sam istovremeno mogao osetiti kako krv siba u misice. »Zato sam stekao izvesnu naklonost prema bicepsima, u tako ranom dobu, polagano su se razvijali i pomalo prednjacili u odnosu na ostale delove tela. A zar se ime igre na olimpijskom nivou ne zove potpuna telesna ravnoteza? Porazava sam sebe posedovanjem relativno ogromnih bicepsa, jer sam narusio ravnotezu mojih telesnih proporcija. Moji tricepsi i podlaktice u poredenju sa bicepsom su izgledali sitni.

Moja odluka da poboljsam ravnotezu ruku nije sadrzala umanjivanje intenziteta vezbanja bicepsa. Medutim, moji tricepsi su pristigli bicepse zato sto sam uvek vodio racuna o tome da izvedem najmanje pet setova vise za tricepse nego za biceps. Tri­cepsi po svom potencijalu poseduju vecu masu od tricepsa, i sto je misic veci to je veci broj setova potreban da potpuno izvezbas. I dalje sam bicepse naporno vezbao all sam veci naglasak stavio na tricepse kako bi ih razvio. Cilj je bio stedi optimalne proporcije i perfektnu simetriju. Inteligentan bodibilder ce uvideti slabosti koje sam ja u mojim ranijim danima imao i naporno ce raditi da bi te delove tela izjednacili .Uradili to, postace sigurno pravi sampion. To ce ostvariti, naravno, samo pod uslovom da poseduje izvesne potencijale.


•Dok neki poseduju bolji potencijal za rast misica od drugih, znacajniji nasledni faktor je potreban da se osvoje titule, ali ako vam je biceps po prirodi ravan krajnje je tesko napraviti neverovatnu glavu misica.

»U samom pocetku sam po prirodi imao izrazen vrh bicepsa koji je vezbanjem postao izrazen. Blagosloven sam sa okruglim bicepsima dok drugi,kao Serdo Oliva i Larl Skot su imali prirodnu duzinu i punocu ali, ne i veli­ku glavu bicepsa. Nasledni faktor uzrokuje glavu bicepsa, ali ne i to da neka osoba moze imati obim ruku od 50 ili 53 cm. To dolazi sa napornim treningom.

Slusajuci Arnolda brzo sam se ubedio da bi mocan um trebao da bude osnova za razvoj svakog santimetra obima misica. »Tokom mo­je bodibilding karijere«, priseca se Arnold, »neprestano sam zavaravao svoj um«. To je razlog sto sam poceo da zamisljam svoje bi­cepse kao planine, a da nisu od krvi i mesa. Uobrazavajuci sebi da su moji bicepsi planine omogucilo je mojim rukama da brze rastu i postanu vece nego kada sam u njima gledao obicne misice.

»Kada biceps za vas predstavlja puki misic, vi ste nesvesno postavili granicu vasem umu, sto je za bicepse u granicama od 50 — 53 cm. Kada se ogranicite na tu meru tesko je dospeti do tog nivoa, a nepotrebno je govoriti da je nemoguce prevazici tu meru. Ka­da ih zamisljate kao planine onda tu ne postoji mentalna granica za rast bicepsa i stoga imate sansu da prevazidete normalne mentalne barijere.


»Ovo je skoro nalik psihickom fenomenu u sportu. Postojala je granica od 4 minuta na milju i niko je nije mogao savladati. Ali kada je Rodzer Banister trcao ispod 4 minute svi su poceli to da cine. Cetiri minute su bile sarno mentalna barijera koja kad je jednom srusena nije vise ni postojala.

»Nisam hteo da postavim bilo koje barijere u vezbanju mojih ruku jer pre mnogo godina 45 cm su bila barijera u razvoju ruku, onda 47 cm, onda 50 cm, koji je Leroj Kolbert konadno srusio. Ove prepreke ,ove granice postavljehe su vam ne vasim telom, vec vasim umom. Zamisljanjem bicepsa kao planine za mene je jednostavno znacilo eliminisanje bari­jera za razvoj bicepsa.


Dok je Svarceneger govorio o barijerama za razvoj ruku, ja teko da sam mogao verovati da je on proveo toliko vremena u merenju svojih misica, dok se vecina sampiona ko­je sam ja intervjuisao oslanjala na procjenjivanje uspeha pomocu ogledala. »Nije se cesto dogadjalo da ja pribegnem santimetru, a to bi se obicino desavalo kada bi imao najvecu telesnu tezinu. Onda pri 111 do 113 kg, obim nadtaktice mi je bio iznad 55 cm u hladnom stanju.

Nastavice se.........................................................................................................

SUPER ATLETA....

Click na link..
http://www.facebook.com/pages/Prodavnica-sportskih-dodataka-POLOMAC-MP-Kod-Tehnicke-skoleGMilanovac/164984510233069






0 коментара:

Постави коментар